h-03.png

Језеро Ћелије

Акумулација Ћелије

Jезеро Ћелије, положај, историја и намена

Акумулација Ћелије представља значајни регионални водни ресурс за снабдевање пијаћом водом Расинског округа и од кључног је значаја за планирано водоснабдевање око 200.000 становника овог дела Србије. Формирана је у периоду од 1972. до 1983. године као део заштитних мера усмерених на спречавање поплава и задржавање наноса у највећу акумулацију у Србији – „Ђердап“. Првобитна намена акумулације је промењена и започето је и њено коришћење као извора водоснабдевања пијаћом водом. Акумулација је и званично уврштена у извориште воде за пиће за комуналне потребе и привреду, Законом о коришћењу и заштити изворишта водоснабдевања.

 

JEZERO 1 Panorama jezera

Функција водоснабдевања реализована је тек када је изградња бране била при крају, кад је одлучено да се у Мајдеву гради фабрика воде за пиће.

Брана Ћелије спада у насуте бране, начињена је од непропусног глиненог језгра и камене облоге; грађена је од 1973. до 1978. када је језерска котлина испуњена водом. Актуелне и потенцијалне функције хидроакумулације Ћелије у време њеног настанка биле су:

  • нивелација водостаја Расине, односно ублажавање поплавног таласа низводно од језера, посебно у току пролећних месеци када се топи снег на Копаонику и обезбеђење такозваног биолошког минимума за време суше,
  • снабдевање водом становништва и индустрије,
  • наводњавање,
  • производња електричне енергије и
  • рекреација

JEZERO Brana1   JEZERO Brana2

Брана језера Ћелије

Површина слива језера Ћелије износи 598km2 и представља најшире подручје заштите, односно зону делимичне заштите. Уже гравитационо подручје обухвата површину од 58,5km2 и састоји се од простора непосредно уз водено огледало и простире се од селā Златари и Богише до бране, обухватајући све сливове потока и речица који су непосредне притоке језера. Укупна дужина језера по главном току Расине првобитно је износила нешто мање од 11km. Због нанесеног материјала који се у највећој мери задржава на ушћу Расине у акумулацију, где је формирана значајна делта, језеро је сада краће за око 1km. Дужина обалске линије на коти нормалног успора износи око 31km.

Потенцијална највећа запремина језера Ћелије на коти максималног успора од 283,5m н.в. износи 66.000.000m3, а површина 4,35km2. Међутим, актуелна запремина и површина језера, на коти 277m н.в., износе 41.0000.000 и 2,85km2, што даје просечну дубину од 14,4m. Највећа дубиона језера је 41m у Радојковићком басену испред бране. По мерењима од 1926. до 1975. просечан годишњи протицај Расине био је 5,9m3/s, тако да је време задржавања воде у језеру 1979. било око 80 дана. Због глобалног прегревања, протицај кроз језеро има тенденцију опадања и у периоду од 2001. до 2015. има просечну годишњу вредност од 4,5 m3/s, тако да сада ретенционо време језера износи oko 105 дана.

Због морфолошке комплексности, језеро Ћелије представља три потцелине унутар сопственог, просторно дефинисаног интегритета. По лимнолошким параметрима, укључујући термички и трофички статус, представља троделну целину и практично се састоји од три сукцесивна језера, спојена мањим клисурастим сужењима, односно од Златарског, Васићког и Радојковићког басена, у којем се налази водозахват, са запреминама од 6.000.000, 14.000.000 и 21.000.000m3на коти нормалног успора. Златарски басен припада општини Брус, док остала два басена, која се налазе на територији села Васићи Ћелије, улазе у састав Града Крушевца.

JEZERO Zlatarski basen jezera celije   JEZERO Vodozahvatni basen Jezera celije 2

Златарски басен језера Ћелије, Водозахватни басен Језера Ћелије

По термичком режиму воде, језеро Ћелије може се сврстати у прелазни тип између суптропских и језера умереног климата. Наиме, због сложене морфометрије површина језера никад се цела није заледила, изузев зиме 1984./1985. Из истог разлога, трофичност се смањује идући низводно, односно сваки басен се понаша као релативно самостална целина.

Пројектовани радни век језера Ћелије је до 2030. године. Међутим, век акумулације биће знатно дужи зато што је продукција наноса од 400.000m3 1965., када је језеро пројектовано, смањена на 162.165m3 захваљујуђи обимним акцијама пошумљавања у сливу, почев од 1945. до краја седамдесетих година прошлог века. На другој страни, тежња да се што је могуће више избегну флуктуације нивоа површине, да се не ремети стабилност језерског екосистема, успорила је доспевање наноса који уносе велики протицаји после падавина и отапања снега у Васићки и, посебно, Радојковићки басен, тако да се Златарски басен пуни већом количином наноса него што би се пунио по диспечерском плану. На тај начин Златарски басен брже ће се запунити и претворити у мочвару са зеленом завесом која ће бити моћна заштита од даљег уношења наноса у остала два басена. Зато се може очекивати да ће језеро трајати најмање 200 година, под условом да се клима знатно не промени и не дође до дезертификације.

Морфометријски, језеро нема услове за олиготрофију јер га је средња дубина од 14,4m нужно детерминисала као еутрофно. Процес еутрофизације језера бржи је од оног који би се одвијао природним путем, јер од самог почетка нису доследно спровођене мере заштите, а санитарна заштита дефинисана је тек са почетком рада Фабрике воде Мајдево, половином 1984., када је језеро остварило функцију водоснабдевања. Главне негативне антропогене утицаје на језеро представљају ерозија, комунална и индустијска отпадна вода из Бруса и Блаца, сметлишта и чврсти отпад, вађење песка из Расине, рибњаци на Расини и притокама, узгајалишта стоке и угоститељски објекти.

Од 2000. године ескалирају проблеми на самом језеру и у непосредној језерској околини, односно у првој и другој зони заштите. На експроприсаном земљишту мештани су временом почелипоново да обрађују своје некадашње њиве и коначно га потпуно заузели, до саме обале језера. У Васићима и у Радојковићима бесправно су подизане куће за одмор, а у Васићима и Златарима интензивно се камповало све до 2014., када су у великој акцији општина Брус и Крушевац уклоњени шатори, дашчаре, брвнаре и камп-кућице са обала језера. Посебан проблем представља такозвани спортски риболов под чијим се плаштом, у ствари, одвија комерцијални излов рибе. Такође, риболовци илегално уносе рибље врсте у језеро и нарушавју осетљиве копнене екосистеме и вегетацију поред језера.

Власник језера Ћелије су Србија воде и само је Брана Ћелије,као грађевинско-хидротехнички објект, поверена 1991. Водоводу Крушевац на одржавање. Иако без формалних ингеренција, Водовод Крушевац се у складу са својим могућностима старао о одржавању језера и очувању његовог еколошког интегритета. Лабораторије Фабрике воде 1987. започеле су мониторинг језера Ћелије месечном динамиком која, уз застоје у кризним годинама, још траје, а интензивирана је, и дефинитивно уобличена, 2003. за време великог цветања језера.

Водовод Крушевац увек је први реаговао на ексцесне појаве, као што су помори рибе, и акциденте који су погађали језеро. Захваљујући томе и високој оперативности, Водовод је обавио чишћење језера од масних супстанци после саобраћајних незгода 2001. и 2010. године.

С обзиром на то да Крушевац нема алтернативу за водоснабдевање што се тиче количине воде и да ће језеро Ћелије трајати дуже него што је предвиђено, потребна је обимнија акција да се заштити и да се заустави процес еутрофизације. Добре изгледе за то даје неколико момената.

JEZERO Preliv   JEZERO Vodozahvatni toranj

Прелив и водозахватни торањ на језеру Ћелије

На основу Елабората о зонама санитарне заштите изворишта водоснабдевања акумулације Ћелије, Института за архитектуру и урбанизам Србије из 2012., Министарство здравља Србије донело је 2013. Решење о одређивању зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања акумулације Ћелије којим су редефинисане зоне заштите. I зона, или зона непосредне заштите, површине 4,6km2, обухвата водено огледало језера и Расину и приобаље 10m око обалске линије на максималној коти успора језера и поред обала реке. II или ужа зона санитарне заштите, износи 13km2 и покрива језерску околину. III, односно шира зона заштите, представља површину од 594km2 и простире се нешто изван граница језерског слива. За сваку зону прописане су дозвољене активности и забране.

Влада Републике Србије донела је 2015. Уредбу о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене слива акумулације Ћелије. Тиме је Просторни план, који садржи смернице за коришћење простора на језерском сливу, ступио на снагу. Једну од значајних одредаба тог плана представља изградњафабрика за пречишћавање отпадне воде у Брусу и Блацу као стратешки приоритет развоја.

Пре свега тога, у Крушевцу је 1999. вођен разговор са тадашњим руководством Завода за заштиту природе Србије о могућностима стављања језера Ћелије под неки облик заштите природе.У Србији је, у то време, једина вештачка творевина под заштитом била Ботаничка башта у Београду. Преговори између Водовода и Завода о покретању процеса заштите трајали су од 2001. до 2003., када је склопљен уговор између Општине Крушевац и Завода о финансирању истраживања, која су започела 2004. и завршена 2007. Студија Предео изузетних одлика Ћелије, која представља предлог Завода за заштиту природе за стављање језера под заштиту државе објављена је 2009., али није реализована. Главни аргументи студије, представљају најбоље што језеро Ћелије и његова околина садрже – биолошку разноврсност од генетске до екосистемске, значајан број биљних и животињских таксона и биоценоза у специфичним и врло ретким биотопима, привлачну геоморфологију са објектима геонаслеђа, велике површине ненарушеног земљишта и очуваних шума на падинама Јастрепца, велике површине према Жупи које су потпуно под традиционалном пољопривредом, специфична естетска пејзажна својства и станицу за барске птице селице. По категоризацији Међународног савеза за конзервацију природе (International Union for Conservation of Nature, IUCN), студија је језеро Ћелије и околину сврстала у VI категорију, Заштићено подручје са одрживим коришћењем природних извора, а по класификацији у Србији, у II категорију, Природно добро од великог значаја. Укупна површина заштићеног подручја треба да буде око 40km2 и обухвата I и II зону санитарне заштите. У оквиру целог подручја дефинисана су три степена заштите. Први степен заштите предвидео је делту Расине са првом половином Златарског басена и цели Радојковићки басен. У други степен заштите сврстани су: сутеске Расине, између Обле главе и Берде у Разбојни и у Златарској клисури, као објекти геонаслеђа; састојина планинске букве, Fagus moesiaca, на локалитету Нишан око изворишта Сувајске реке; друга половина Златарског и цели Васићки басен и станиште плаве бреберине, Anemone blanda, у шуми изнад леве обале васићког басена.

Елаборат о зонама санитарне заштите језера Ћелије и студија Предео изузетних одлика Ћелије, не само да нису међусобно противречни, већ имају и велики број додирних тачака. Њиховом реализацијом обезбедиле би се темељна и дуготрајна заштита језера Ћелије и квалитетна вода за пиће за будуће нараштаје.

Са тим циљем, а у оквиру Програма подршке локалним самоуправама на путу ка ЕУ-Унапређење квалитета услуга, дијалога заинтересованих страна и ефикасности локалне администрације, Град Крушевац и ЈКП „Водовод-Крушевац“ су учествовали у реализацији пројекта „Унапређење имплементације интегралног управљања водама акумулације Ћелије у складу са принципима одрживог развоја“. Програм је финансирала Влада Шведске, а спроводила Стална конференција градова и општина Србије у партнерству са Шведском асоцијацијом локалних власти и региона.

ЈКП „Водовод-Крушевац“ такође интензивно ради на побољшању и очувању језера Ћелије кроз разне акције, едукације и разговоре како би својим корисницима приближили значај овог водног ресурса у циљу подизања еколошке свести и уклањању дивљих депонија са овог подручја. Успостављена је успешна сарадња са месним заједницама сеоских насеља Мајдево, Ћелије и Златаре, а то су насеља која окружују језеро Ћелије. Такође, све већи број еколошких удружења се прикључује на очувању језера, а умногоме помажу и предавања која ЈКП „Водовод-Крушевац“ организује у предшколским и школским установама, јер је битно да најмлађи суграђани буду упознати о значају језера Ћелије, као јединог водног ресурса у округу. Посета деце Фабрици воде у Мајдеву, као и еминентних стручњака из ове области пуно значи, јер то је искорак ка подизању еколошке свести.

Године 2019. је потписан меморандум о разумевању између града Крушевца и општина Брус, Блаце и Александровац у циљу међуопштинске сарадње на заштити и одрживом коришћењу језера Ћелије. Овакве акције су само део тог меморандума у коме заједничким деловањем радимо на очувању језера, а један од тих потеза јесте и разговор о реализацији пројекта о изградњи два постројења за прикупљање и пречишћавање отпадних вода у опшинама Брус и Блаце.

Од 2020. године када је у рад пуштено Постројење за пречишћавање отпадних вода Крушевац је стекао могућност да постане „зелени град“, град са развијеном еколошком свешћу. Савремени развој града лежи у подизању еколошке свести и заштити животне средине, што значи да је данас град Крушевац корак испред осталих градова у овој области. Овим постројењем Крушевац је трајно решио пречишћавање отпадних вода која се испушта у Западну Мораву, а изградњом ова два мања постројења у Брусу и Блацу решиће се испуштање отпадних вода Расине и Блаташнице које се уливају у језеро Ћелије.

На очувању и унапређењу животне средине у подручју акумулације Ћелије ЈКП “Водовод-Крушевац“ континуирано спроводи низ активности. Поред обављања мониторинга квалитета воде у акумулацији, ЈКП "Водовод – Крушевац" у сарадњи са Националном службом за запошљавање сваке године реализује и јавне радове, почев од 2009. године. Ангажовањем радника кроз јавне радове обавља се уклањање чврстог отпада са воде и са обала језера. На тај начин се пресецају путеви загађења воде у језеру и подиже еколошка свест свих корисника језера Ћелије и становника околних села. У претходним годинама, током спровођења Јавног рада, у просеку се скупи од 3.000 до 6.000 џакова чврстог отпада са воде и обала језера Ћелије, и санира се више дивљих депонија на обали.

JEZERO javni radovi ciscenje jezera JEZERO javni radovi ciscenje jezera 2

Јавни радови на језеру Ћелије

Пратите нас

Facebook

Instagram

Youtube

Информације

Телефон: 037 415-301
Факс: 037 415-314

Адреса: Душанова 46,
37000 Крушевац

E-mail: info@vodovodks.co.rs 

Електронски информатор о раду органа јавне власти