Језеро ћелије

Jeзеро Ћелије

Акумулација Ћелије представља значајни регионални водни ресурс за снабдевање пијаћом водом Расинског округа и од кључног је значаја за планирано водоснабдевање око 200.000 становника овог дела Србије.

 

1. Локација и физичке карактеристике

Акумулација Ћелије се налази у централној Србији, око 25 км јужно од града Крушевца, на реци Расини. Крушевац је и најближи регионални центар, са око 76.000 становника. Административно, акумулација се налази на територији две општине – Крушевац и Брус. Положај акумулације и њена шира околина приказане су на слици 1.

jezero 1

Слика 1.

 

Акумулација је формирана између 1972. и 1983. године као део заштитних мера усмерених на спречавање поплава и задржавање наноса у највећу акумулацију у Србији – „Ђердап“. Ипак, 1977. године, првобитна намена акумулације је промењена и започето је њено коришћење као извора водоснабдевања пијаћом водом. Акумулација је и званично уврштена у извориште воде за пиће за комуналне потребе и привреду Законом о коришћењу и заштити изворишта водоснабдевања (Сл. Гласник СРС, бр. 27/77, 24/85, 29/88, 49/89 и Сл. Гласник РС, бр. 46/91).

Дужина језера је око 11 км а ширина око 0.8 км. Висина бране износи 52 м. Укупна запремина језера износи око 66 милиона м3 воде, од чега око 40 милиона м3 чини његову ефективну запремину. Просечан ниво воде у језеру је око 278 м. Просечан дотицај воде у акумулацију је 6 м3/с што омогућава просечно трајање измене воде око 79 дана. Очекивани животни век језера је до 2050. године. Акумулација је релативно сложене морфологије и састоји се од три басена: (1) Златарског, (2) Васићког и (3) водозахватног (слика 2). Басени се разликују по својој дубини и запремини воде, а трећи басен (Водозахватни) садржи више од половине укупне запремине воде у акумулацији.

jezero 2

Слика 2. Три басена акумулације

 

Површина слива реке Расине, на делу узводно од језера Ћелије износи око 598 км2, од чега око 63 км2 слива директно гравитира ка језеру. Језеро има тринаест притока – од којих су већина мали водотоци сезонског типа. Положај језера у сливу Расине и главне притоке Расине су приказани на слици 3.

jezero 3

Слика 3.

 

Јавно комунално предузеће „Водовод - Крушевац“, надлежно је за послове водоснабдевања на подручју општине Крушевац и управља постројењем за припрему воде „Мајдево“. Током претходних тридесет година, у ЈКП „Водовод - Крушевац“ предузимане су бројне техничке мере усмерене на очување квалитета воде акумулације и продужетак њеног животног века. Техничке мере су биле различите сложености – од сталног одржавања површине језера ради стабилизације екосистема акумулације до перманентног организовања уклањања отпада из језера.

Пројекат „Јавни рад“ под називом „Сакупљање чврстог отпада са воде и обала језера Ћелије и одржавање резервоара пијаће воде“ спроводи се још од 2009. године. Пројекат спроводи ЈКП „Водовод – Крушевац“ у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Радови се спроводе у летњем периоду и обично трају 2 до 3 месеце. На радовима се ангажује око 20 до 30 лица са евиденције Националне службе за запошљавање. У току трајања Пројекта са подручја језера Ћелије прикупи се између 3.000 и 6.000 џакова чврстог отпада који се касније предају предузећу ЈКП Крушевац на рециклажу или ради одлагања на депонију.

Имајући у виду да предузеће нема формална овлашћења за управљање заштитом животне средине на подручју акумулације, могућност да они ефикасно спречавају ризичне активности у зони језера је ограничена.

kolaz 1 

 

1. 2 Физичке карактеристике

Језеро Ћелије се налази непосредно иза средњег тока реке Расине која се слива са падина Копаоника (на западу) и Јастрепца (на истоку). Шире подручје језера је брдско-планинског рељефа са надморским висинама од 300 м н.в. до 700 м н.в. Само језеро се налази на висини од 284 м н.в. [2] Рељеф на подручју акумулације приказан је на слици 4.

jezero 7

Слика 4.

 

1.2.1 Геоморфолошки процеси

Брдско - планински рељеф у сливу Расине и геолошки састав терена у коме доминирају шкриљаве стенске структуре условљавају ерозију земљишта. Стрме падине и водонепропусан терен омогућавају добре услове за формирање флувијалне ерозије. Водени токови су бујичног карактера, посебно у пролеће у периоду топљења снега и високих количина падавина, транспортујући велике количине седимента. Река Расина представља главни пријемник свог седимента којег доносе њене притоке. Она тај нанос даље транспортује у језеро Ћелије. Као резултат овог процеса, око 40 % од укупне годишње количине еродованог материјала заврши у језеру Ћелије.

 

1.2.2 Климатске карактеристикe

Шире подручје акумулације Ћелије одликује се умерено-континенталном климом, са изражена четири годишња доба, топлим летима и хладним зимама. Просечна годишња температура измерена у метеоролошкој станици Крушевац у периоду 1961. – 1990. била је 10,80C. Најтоплији месец је јул (просечна температура је 20,70C) а најхладнији јануар (просечна температура -0,80C). Просечна годишња количина падавина у сливу Расине је око 750 мм. Протицај Расине у великој мери зависи од количине падавина јер око 40% укупне количине падавина отиче у Расину.

 

1.2.3 Геолошке карактеристике

Геолошки састав терена ширег подручја језера Ћелије карактерише релативно хетероген литолошки састав у којем доминирају метаморфне стена (шкриљци и серпентинити), флишне седиментне формације као и магматско-седиметни комплекс дијабаз-рожне формације. Алувијални нанос формиран је у узаном појасу уз главне водене токове, посебно у доњем делу тока Расине. Састоји се од шљунковитих пескова прекривен слојем прашинасте глине.

 

1.2.4 Хидрогеолошке карактеристике

Слив Расине може се окарактерисати као релативно сиромашан у погледу акумулације поџемних вода. У оквиру доминирајућих водонепропусних стена нема значајнег формирања изданских зона. Уска алувијална издан карактерише се коефицијентом филтрације од око 10-3 м/с .

 

На основу Студије Завода за заштиту природе као зоне највеће рањивости поџемних вода издвојене су:

 

-           непосредна обала језера

-           алувијални седимент уз водене токове

-           остаци фосилних токова

-           дренажна мрежа

 

1.3 Флора и фауна језера

Доминантни типови алги у језеру су диатоми (Bacillariophyceae, Chlorophyceae and Euglenophyceae). Bacillariophyceae су присутне током целе године, на дубинама до 20 м. Chlorophyceae су доминантне од пролећа до јесени и примарни су произвођачи органских материја у језеру.

С обзиром на то да је језеро мезотрофни екосистем, цветање цијанобактерија (плаво-зелених алги) се догађа повремено као резултат специфичних светлосних услова и концентрације нутријената у води. У језеру се налазе бројне врсте хидрофита, посебно водена боквица (Alisma plantago-aquatica), дрезга (Myriophyllum verticillatum) и три врсте ресине (Potamogeton natans, P. crispus and P. Pusillus). Широколисни рогоз (Typha latifolia) je такође релативно добро распострањен.

Значајно је истаћи присуство речног рака (Austropotamobius pallipes) који је индикатор незагађених слатководних екосистема. Популација ракова варира, уз тренд смањивања, пре свега због предаторске улоге шарана (чији примерци у језеру достижу тежину и до 30 кг). Из изтог разлога, популација шкољки (Anodonta cygnea) je мала.

Према подацима из Студије заштите – Предео изузетних одлика језеро Ћелије (урађена од стране Института за заштиту природе, 2007), фауна риба у језеру је релативно сиромашна и трпи негативне утицаје последњих двадесет година. Главни узрок смањења биомасе риба су негативни антропогени утицаји – испуштање нетретираних индустријских и санитарних отпадних вода у језеро и снажни риболовни притисци.

У језеру доминира бела риба, и то врсте: деверика (Abramis brama), смуђ (Sander lucioperca) и црноока деверика (Ambramis Sapa). Остале врсте беле рибе су присутне али у знатно мањем броју: црвенперка (Scardinius erythrophthalmus), бодорка (Rutilus rutilus), крупатица (Blicca bjoerkna), шаран (Cyprinus carpio), уклија (Alburnus alburnus).

Нагле осцилације кисеоничног и ацидног режима у језерској води, посебно у пролеће, доводи до пада имунитета риба и појаве болести услед вирусних и паразитских инфекција. У пролеће 2003. године била је евидентна појава еритродерматитиса код већине врста риба. Ситуација је санирана убацивањем 30 кг нехидратисаног креча по хектару површине акумулације. Тиме су стабилизовани кисеонични и ацидо-базни статус.

Током последњих 15 година на подручју језера је присутан значајан број птица везаних за водена станишта: велики корморан (Phalacrocorax carbo), сива чапља (Ardea cinerea), дивља патка (Anas platyrhynchos) и водомар (Alcedo atthis). Дивља патка је под снажним утицајем илегалног лова.

Заступљене врсте акватичних сисара су мускрат (Ondatra zibethicus) и видра (Lutra vulgaris).

ptice 
 
 
1.4 Квалитет воде и седимент језера

С обзиром на то да је језеро Ћелије старо већ тридесет седам година, квалитет воде је током времена деградирао и природним путем. Резултати праћења квалитета воде у језеру показују да је вредност индекса трофичности 60% па језеро припада мезотрофној групи. Током последњих петнаест година, Карлсонов индекс трофичности је повећан за око 10% што је последица цветања цијанобактерија у језеру. Повећање вредности индекса за 10% за период од 15 година се сматра брзим порастом.

Пораст цијанобактерија у језеру је резултат повишених концентрација нутријената и смањења могућности продора светлости у воду. Главни узрочници овог стања су изразито загађени водотоци – притоке језера.

Квалитет воде језера је под великим притиском деградираних водотока две највеће притоке у сливу – река Расине и Блаташнице. Блаташница је притока Расине у коју се улива око 3 км узводно од језера. Обе реке су реципијенти нетретираних санитарних и индустријских отпадних вода из насеља Брус, Блаце и села узводно од језера.

Просечан протицај Расине на току узводно од језера је 6.1 м3/с. Протицај Блаташнице је нижи, тако да река чак и пресушује током летњих месеци и практично постаје колектор отпадних вода које се у њу упуштају.

Главни деградациони процеси који се јављају у језеру су еутрофикација и седиментација.

Еутрофикација је последица повећане концентрације нутријената који у језеро доспевају из Расине и њених притока. Нутријенти у води обезбеђују повећану активност планктона у језеру, што потврђује периодично цветање плаво-зелене алге (цијанобактерија) које је забележено од 2003. Цветање алги утиче на повећање концентрација токсичног микоцистина у води језера.

Седиментација језера је последица релативно ниског просечног простицаја притока које транспортују еродовани материал у језеро, нарочито током сезона киша. Као резултат, јавља се присуство значајних количина седимента, планктона и природних органских материја. Током и након јаких киша, замућеност воде језера достиже вредности које су и до десет пута више од максимално дозвољених вредности и такво стање може потрајати и до неколико дана.

 

1.5 Рекреација, камповање и риболов

Иако је формално, законом забрањено, подручје око језера се перманентно користи за рекреацију, камповање и риболов, посебно током летњих месеци. Активности којима се остварује директан контакт са водом, као пливање, ходање у приобаљу и вожња чамаца, представљају значајан могући ризик од загађења воде.

Загађење воде може настати услед контаминације патогеним организмима након директно контакта људи са водом. Патогени организми се пре свега налазе у санитарним отпадним водама, и најчешћи су бактерије (нпр. Salmonella, Escherichia coli), паразити (нпр. Cryptosporidium) и вируси.

Група рибарских камп-кућа постављених у првој зони санитарне заштите приказана је на слици 5. Током риболова, ризик од загађења воде представља бацање органских материја (биљног или животињског порекла) у језеро, као храна за рибе. Не треба искључити ни могућност да се на језеру примењују и нелегалне технике риболова (излов експлозивом или тровањем).

 

1.6 Пољопривреда и узгој стоке

Пољопривредне површине на подручју језера представљају извор загађења нутријентима (нитратима, фосфатима). Део језерског приобаља прекривен је воћњацима, па се примена пестицида никако не може искључити (слика 6.). Употреба минералних ђубрива и пестицида на приватним парцелама се не контролишеу Србији. Отицање и процеђивање атмосферских вода са пољопривредних површина представља један од главних извора еутрофикације језера.

jezero 10

Слика 6. Пољопривредно земљиште у селу Богише (лево) и воћњаци (десно)

 

Отпадне воде са простора где се узгаја стока представљају ризик за загађење језера. Индивидуална домаћинства врше испашу стоке унутар прве зоне санитарне заштите (слика 7.). Мале приватне фарме нису опремљене одговарајућим јамама / лагунама за прикупљање осоке па нису ретки случајеви да се осока испушта директно у језеро. Осока садржи високе концентрација нутријената и микроорганизама.

Процедне воде из одложеног стајњака се инфлитрирају у земљиште и нутријенте делимично апсорбује вегетација. Вишак нутријената које биљке не апсорбују могу доспети до поџемних вода и загадити их.

 

jezero 11

Слика 7. Испаша стоке из индивидуалних домаћинстава у приобаљу језера

 

1.7 Одвијање саобраћаја

На подручју језера постоји путна мрежа која се састоји из локалног пута који окружује језеро и пролази кроз прву зону санитарне заштите и регионалног пута Р-102 Крушевац – Брус (детаљ пута приказан на слици 8.). Регионални пут прелази преко трећег (Водозахватног) басена. Оба пута се могу сматрати значајним извором потенцијалног загађења језера, нарочито мост преко водозахватног басена. Атмосферске отпадне воде са моста лако доспевају у језеро што представља извор загађења нафтним угљоводоницима.

Значајно је напоменути да су у претходним годинама бележени саобраћајни удеси током којих је долазило до изливања горива у језеро.

jezero 12

Слика 7. Регионални пут Р-102 прелази преко језера

 

1.8 Ерозија земљишта у сливу Расине

Флувијална ерозија је главни узрок седиментације у језеру. Ерозија је присутна на подручју целог језерског слива а последица је више фактора. Ерозија земљишта се обично јавља као последица претварања шумских екосистема у пољопривредно земљиште, када се током већих и краткотрајних падавина врши спирање површинског слоја земљишта.

Приликом сече шума, изложени површински слој земљишта еродира и доспева у водотоке што утиче на повећање седиментације у површинским водама. Ситуација може бити погоршана уколико ни приобално подручје није под шумом те земљиште које се спира током киша не може да се заустави већ доспева у водоток.

jezero 13

Слика 8. Језеро Ћелије на месту улива Расине

 

jezero 14

У циљу обезбеђења акумулације као дугорочног, одрживог и квалитетног водног ресурса, неопходно је применити низ заштитних мера ради очувања хидролошке одрживости, квалитета воде, спречавања ерозије, спречавања еутрофикације, очувањаа режима поџемних вода, примене добре пољопривредне праксе и одговарајуће санитације. Наведени типови мера захтевају различите институционалне и оперативне акције.

 

Шематски приказ зона санитарне заштите на подручју слива акумулације Ћелије је приказан на слици 9.

jezero 15

Слика 9. Шематски приказ зона санитарне заштите у сливу Расине

 

Шематски приказ прве и друге зоне санитарне заштите на непосредном подручју акумулације приказан је на слици 10.

jezero 16

Слика 10 Шематски приказ зона санитарне заштите на подручју језера

 

Правилником су за сваку од три зоне утврђене врсте активности чији је обављање забрањено.

Активности забрање у зони 1 су следеће:

  1. изградња или употреба објеката и постројења, коришћење земљишта или вршење друге делатности забрањене у зони 2;
  2. постављање уређаја, складиштење опреме и обављање делатности који нису у функцији водоснабдевања;
  3. кретање возила која су у функцији водоснабдевања ван за то припремљених саобраћајница, прилаз возилима на моторни погон која нису у функцији водоснабдевања, коришћење пловила на моторни погон, одржавање спортова на води и купање људи и животиња;
  4. напајање стоке;
  5. узгајање рибе ради комерцијалног изловљавања.
  1. У зони 2 се не могу вршити следеће активности:
  1. изградња или употреба објеката и постројења, коришћење земљишта или вршење друге делатности забрањене у зони 3;
  2. стамбена изградња;
  3. употреба хемијског ђубрива, течног и чврстог стајњака;
  4. употреба пестицида, хербицида и инсектицида;
  5. узгајање, кретање и испаша стоке;
  6. камповање, вашари и друга окупљања људи;
  7. изградња и коришћење спортских објеката;
  8. изградња и коришћење угоститељских и других објеката за смештај гостију;
  9. продубљивање корита и вађење шљунка и песка;
  10. формирање нових гробаља и проширење капацитета постојећих.
  1. Активности забрањене у зони 3 обухватају све делатности које могу угрозити здравствену исправност воде на изворишту:
  1. трајно поџемно и наџемно складиштење опасних материја и материја које се не смеју директно или индиректно уносити у воде;
  2. производња, превоз и манипулисање опасним материјама и материјама које се не смеју директно или индиректно уносити у воде;
  3. комерцијално складиштење нафте и нафтних деривата;
  4. испуштање отпадне воде и воде која је служила за расхлађивање индустријских постројења;
  5. изградња саобраћајница без канала за одвод атмосферских вода;
  6. експлоатација нафте, гаса, радиоактивних материја, угља и минералних сировина;
  7. неконтролисано депоновање комуналног отпада, хаварисаних возила, старих гума и других материја и материјала из којих се могу ослободити загађујуће материје испирањем или цурењем;
  8. неконтролисано крчење шума;
  9. изградња и коришћење ваздушне луке;
  10. површински и подповршински радови, минирање тла, продор у слој који застире поџемну воду и одстрањивање слоја који застире водоносни слој, осим ако ти радови нису у функцији водоснабдевања;
  11. одржавање ауто и мото трка.

Информације

Телефон: 037 415-301
Факс: 037 415-314

Адреса: Душанова 46,
37000 Крушевац

E-mail: vodovodks@ptt.rs