h-05.png

Историјат

ПРЕТЕЧЕ ЈКП “ВОДОВОД - КРУШЕВАЦ”

Водовод у старом Лазаревом граду

Организовано снабдевање Крушевца и околине водом датира тек од средине XX века. Столећима раније, Крушевљани су пили воду са бунара и чесама које су сами градили у својим двориштима или су их подизале локалне власти на општинском земљишту.

Лупус фонтана” - вучји извори, према предању, најстарије су чесме на овом простору које се везују за римскипериод. Налазиле су се поред главног друма који је водио кроз западно-моравску долину од Ниша, преко Сталаћа ка Ибарској магистрали. Исти путни правац коришћен је и касније за прављење нових изворишта.

Кнез Лазар је пред најездом Турака дошао у Крушевац око 1371. године и подигао војно утврђење: мали град са двором и придворском црквом и скупином грађевина опасаних бедемима и кулама. Ван зидина утврђења, у данашњој Старој чаршији, било је подграђе са занатским и трговачким радњама. 

 PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 1

Велика чесма у Старој чаршији

Како се Крушевац, као престоница Србије, развијао и ширио, расле су и потребе његовог становништва. А најпреча, од судбинског значаја,била је потреба за водом. Уз помоћ учених људи, домаћих и страних, окупљених на Лазаревом двору, покренут је пионирски подухватизградње водовода. По принципу “пет чесама на истој жици” створен је функционални систем водоснабдевања.

Верује се да је први водовод могао да задовољи потребе житеља и бранилаца Лазаревог града. Тим пре јер су дворска свита и војна посада у тврђави користили и богат извор који се налазио испод темеља Донжон-куле. Његова вода и сада истиче у резервоар на северној страни Старог града, данашњегАрхеолошког парка.

Водоснабдевање од XV до средине XX века

У време отоманске владавине (од 1427.) Крушевац је изгубио ранији значај и делио је судбину свих поробљених градова у Србији. Добивши ново име Алаxа Хисар (Шарени град), према разнобојном камену од кога су грађени тврђава и Лазарев двор, једно време био је стратешки центар, у коме су се правили топови за турска освајања у Европи. 

PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 2

И тек по ослобођењу од Турака (1833.), захваљујући повољном географском положају, Крушевац је почео брже да се развија, да би нешто касније створио економску базу за снажнији привредни и културни напредак. У то време, у другој половини XIX и првим деценијама XX века, у њему су подигнуте прве радионице за производњу сапуна, барута, плавог камена и поправку железничких вагона (претече познатих фирми: “Мерима”, “Обилићево”, “Жупа”, “14. октобар”), а отворене су и прве образовне и здравствене установе: гимназија, читаоница, апотека.

У том предугом раздобљу, иако се број становника у граду повећавао, начин водоснабдевања није се суштински мењао. Грађани су се водом за пиће и друге кућне и хигијенске потребе искључиво снабдевали из бунара и са тзв. “турских чесама”, које су биле распоређене, на дужини од око једног километра, поред улица Цара Лазара и Југ Богдана, тада главне путне саобраћајнице.

Од пет сачуваних “турских чесама”, најинтересантнија је Велика чесма, која се налази у Старој чаршији, непосредно испод Археолошког парка. Материјал од кога је саграђена и њен изглед потичу из времена отоманске управе, о чему сведочи и натпис на турском језику. Са ове и других чесама грађених у средњем веку, све до средине прошлог столећа, “сакаxије” су у дрвеним бурадима на двоколицама (сакама) развозиле воду по граду и продавали је грађанима. Данас те старе чесме представљају занимљиве споменичке објекте од значаја за историјску прошлост овог града. 

PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 3

Испред градске чесме

Оснивање и рад предузећа “Хигијена”

Премештањем градског језгра из Старе чаршије на виши и здравији терен (на простор који сада заузима), Крушевац је добио нови импулс развоја. Међутим, како није имао урбанистички план нити пројекат за изградњу водоводног система, а потребе за већом количином воде су расле, неколико година по ослобођењу од немачких окупатора почела је изградња привременог водовода, којим се вода са “турских чесама” доводила до корисника. С обзиром да је укупан капацитет постојећих чесама износио текдесетак литара у секунди, године 1952. подигнуто је 100 нових чесама, распоређених по раскрсницама у граду. Изградња, експлоатација и одржавање привременог водовода поверени су предузећу “Хигијена”, које је нове чесме изградило и повезалоцевима у привремени водовод.

Изради пројекта за водовод за трајније снабдевање града водом приступило се 1954. године и он је завршен три године касније, после усвајања прве верзије Главног урбанистичког плана. Пројекат водовода урадио је Атеље за урбанизам, архитектуру и хидротехнику из Београда. Њиме је било предвиђено снабдевање града водом из три бунара, ископана пре Другог светског рата, чију воду је користила Војна хемијска индустрија “Равњак”. Бактериолошко - хемијском анализом, коју је извршио Хигијенски завод из Крушевца, установљено је да је та вода “прилично тврда, али употребљива”. 

PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 4

Изградња водоводне мреже после Другог светског рата

Истражне хидролошке радове, зарад утврђивања капацитета воде у бунарима, обавило је предузеће “Београдски водовод” под надзором Одељења за комуналне послове СО Крушевац. На основу тих истраживања, утврђен је капацитет од 26 литара у секунди по једном бунару. Пошто је то било недовољно, а да би се обезбедило укупно 104 литра воде у секунди, планирана је изградња још једног бунара. За реализацију тог пројекта задужена је режијска група без својства правног лица под именом “Установа за изградњу водовода и канализације”, коју је формирао НОО Крушевац, решењем број 10547/57.

--

ИСТОРИЈАТ

Формирање водовода

Година 1957., када је основана Установа за изградњу водовода и канализације, у формално-правном смислу означава годину формирања Јавног комуналног предузећа "Водовод-Крушевац". Од тада, па надаље предузеће се развија у етапама, мењајући, зависно од унутрашњих потреба и прилика у друштву, организацију рада и облике организовања.

Прва етапа развојног пута Предузећа почиње 1957. изградњом армиранобетонског резервоара за воду на Багдали, запремине 2.800m3, као и подизањем два колектора по пројекту за канализацију: главног за одвод фекалних и отпадних вода и секундарног колектора.

У току 1957. и 1958. године изграђени су црпна станица на изворишту у Читлуку и потисни цевовод до резервоара на Багдали запремине 2.800 m3 , као и 58 km разводне мреже. Овим пројектом су покривени центар и новоизграђени делови града и улице, индустрије "14. октобар" и "Милоје Закић", као и неки мањи привредни објекти.

PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 5

Црпна станица у Читлуку, изграђена 1958. године

PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 6

Радови на водоводној мрежи у Крушевцу, 1959. године

Јануара 1959., на мрежу су прикључена два од три постојећа бунара, а већи део мреже је повезан са главним водоводом.

Године 1960. почео је да се користи још један армирано-бетонски бунар, чиме је капацитет воде повећан на 26 l/s, али је то још увек било веома далеко од пројектована 104 l/s.

Јануара 1961. на основу предложеног решења техничке службе, НОО Крушевац закључио је уговор са Хигијенским институтом СР Србије за израду пројекта реконструкције изворишта, који је завршен средином 1962. године.

Године 1963. формирана је и ужа заштита изворишта на површини од око 25хектара, а 1964. године изграђена су три нова инфилтрациона базена. Паралелно са изградњом објекта на изворишту водовода, проширивана је дистрибутивна и канализациона мрежа, чија је дужина крајем 1964. износила 21,5 km водоводне и 14,8 km канализационе мреже. За ово је коришћена постојећа црпна станица напуштеног система за наводњавање на Западној Морави. Непосредно у близини ње изграђени су таложници воде где је уз додатак алуминијум сулфата вода избистрена, а онда је доведена до инфлаторидних базена, који су ископани на изворишту у Читлуку. Поред базена ископани су нови бунари, а поред старе изграђена је нова црпна станица, снаге 110кW, као и нови потисни цевовод до резервоара на Багдали. Изградња таложника воде, нових бунара, нове црпне станице и новог потисног цевовода трајала је од 1976. до 1979. и тада је заправо достигнут капацитет изворишта на 250 l/s.

За изградњу система који би задовољавао не само тренутне потребе Крушевца и околине за водом, већ и за наредних 30 година, инвестирано је око 15 милиона динара. Прва фаза радова на реконструкцији је завршена 1977., а друга у току 1978. године, чиме је обезбеђено нових 50 литара воде у секунди, што је повећало сигурност у снабдевању града водом и омогућило да се приградска насеља прикључе на градски водовод.

PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 7

Водовод Крушевац је учествовао у изградњи Фонтане, слика из архиве (Крушевац 1971.)

 

Стварање акумулационог језера у Ћелијама

Године 1976.ЈКП "Водовод-Крушевац" је у договору са Скупштином општине Крушевац закључило уговор са "Енергопројектом" из Београда за израду "Студије за дугорочно снабдевање водом града и приградских насеља".

„Енергопројект“ је добио задатак да проучи и предложи једно од следећих могућности : извориште воде из подземља подручја Кошеви – Глободер ; извориште из акумулације „Ћелије“ на реци Расини и извориште из мањих акумулација на површинским токовима северних падина Јастрепца (Ломничка, Петинска и Срндаљска река). У мају 1977.године по завршетку студије, одабрана је трећа варијанта, због процене да ће се њоме добити најквалитетнија вода за пиће. Осим тога, ово извориште по издашности воде знатно је веће од тадашњих потреба (у 1977. години) и могло би да задовољи све кориснике водовода до 2025., а има и велику сигурност заштите.

PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 8

Језеро Ћелије, архивски снимак

Јуна 1977.године на састанку представника Скупштине општине Крушевац, Предузећа "Водовод и канализација", "Енергопројекта" и Фонда вода СР Србије, предложена варијанта није прихваћена, већ је договорено да се наставе хидролошка истраживања, па да се накнадно донесе коначна одлука. Неколико година пре израде назначене студије за дуготрајно снабдевање водом почело је насипање бране на Расини (1. маја 1973.), на 23. километру пута Крушевац - Брус, чија је првобитна намена била да се заштити низводно подручје од поплава и наноса, да служи за наводњавање њива у долини реке, као и за производњу струје (остављена је могућност градње хидроелектране снаге око 8 мегавата). Чињеница да је те године (1975.) расписан самодопринос којим су се грађани Крушевца и радне организације изјаснили да у наредне три године (од 1. јуна 1978. до 30. јуна 1981.) обезбеде финансијска средства за стварање водосистема - акумулације "Ћелије" и Фабрике воде у Мајдеву - сви компетентни фактори за решавање питања дугорочног снабдевања водом, на општем Сабору Скупштине општине Крушевац (12. децембра 1978.) одобрили су другу варијанту, односно да се користи извориште воде из акумулационог језера "Ћелије".

Градња бране, у којој је учествовало више хиљада бригадиста Омладинске радне акције"Морава", трајала је пет година (1973.-1978.). Зарад бране и акумулације, на простору који је сада под водом, експроприсано је 480 хектара земље, исељено 180 домаћинстава, уклоњене су или порушене 292 куће са 431 помоћном зградом, а пресељена су и три сеоска гробља.

PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 9

Попречни пресек бране

Овом изузетном творевином измењена је географска карта, јер је измештено и 7,5 километара пута између села Мајдева и Разбојне који је раније ишао уз старо корито реке, док сада вијуга обалом новог језера. Капацитет акумулације је 60 милиона кубних метара воде, дугачка је 11 километара, а када је до врха напуњена, достиже ширину и до 800 метара. И сама брана, као мало ремек-дело грађевинарства, лепо је обликована и представља не само ефикасно, него и ефектно здање, чији је прелив особен, као да је ту од давнина и да га је природа извајала. Мада је у близини трусног копаоничког подручја, о чему се водило рачуна приликом пројектовања и подизања, брана се понаша на задовољство својих неимара.

Послови око завршетка и конзервирања радова на брани и акумулацији прешли су 1981. године са Републичке самоуправне интересне заједнице на Републички СИЗ водопривреде. Општина Крушевац је ослобођена обавезе да учествује у изградњи бране и акумулације, али је преузела обавезу и бригу око спровођења санитарне заштите (одлука Скупштине општине Крушевац бр. 01325-127/81, од 24. 6. 1981).

ЈКП "Водовод-Крушевац" преузело је обавезу да води рачуна о заштити бране и акумулације од оштећења и загађења. Донело је и Програм мера за санитарну заштиту акумулације "Ћелије" (1984.),који су усвојила скупштинска већа општина Крушевац, Брус, Александровац и Блаце, будући корисници воде са језера. Тим програмом, поред других мера, предвиђено је да извориште буде ограђено, да се језеро не користи за купање и вожњу чамаца и да режим порибљавања и изловљавања не угрози квалитет воде акумулације. Забрањено је да се путем који иде поред језера превозе опасне материје, као што су: пестициди, хербициди и слично, које би при хаварији могле угрозити чистоћу језерске воде.

На брани и око ње су чувари, а у командној згради, са једног места, преко уређаја и опреме за даљински надзор и управљање контролише се доток и проток воде, односно режим пуњења и пражњења акумулације.

Кад је реч о акумулацији, важно је истаћи да је инвеститор изградње бране била Републичка водопривредна самоуправна интересна заједница СР Србије, инвеститорске услуге и надзор обављала је Водопривредна организација "Велика Морава", Београд, а подизвођачке радове изводили су:

  • Водопривредна организација "Паланка", Смедеревска Паланка (брана),
  • "Тунелоградња", Београд (оптички тунел),
  • "Геоинжењеринг", Сарајево (инекциона завеса),
  • Радна организација "Хидроенергетика", Београд (прелив и брзоток и командна зграда),
  • "Мостоградња", Београд (мостови),
  • Институт "Кирило Савић", Београд (хидромеханичка и електроопрема),
  • Грађевинска радна организација "Победа", Блаце (релокација насеља),
  • "Гоша", Смедеревска Паланка (машинска опрема),
  • ПЗП "Крагујевац" - ООУР "Градња", Крушевац (измештање пута).

Контролу уградње материјала и лабораторијска испитивања обавио је Центар за механику и фундирање Института за испитивање материјала СР Србије.

Данас су брана и акумулација „Ћелије" власништво државе и поверени су на управљање Јавном водопривредном предузећу „Србија воде", а у надлежности су Водопривредног центра „Морава" из Ниша, који има надзорну улогу, док ЈКП „Водовод-Крушевац" брине о њиховом чувању и редовном одржавању.

Изградња Фабрике воде у Мајдеву

Водопривредном основом из 1977. хидроакумулације у Србији декларисане су као један од типова изворишта воде за комуналне потребе и привреду. Законом о искоришћавању и заштити изворишта водоснабдевања и Основама дугорочног снабдевања водом становништва и индустрије на територији СР Србије без покрајина, из 1977., у изворишта првог ранга сврстано је 30 сливова са површином од око 10.000km2. Планирана је била изградња 15 регионалних и међурегионалних система заснованих на површинској води и два регионална система заснована на подземној води алувиона Дрине, Саве и Дунава.

Истовремено, на основу процене да је водоснабдевање града Крушевца незадовољавајуће, и на основу очекивања повећавања потрошње воде, Комунална РО Расина ООУР Водовод и канализација из Крушевца, 1976.године је од Енергопројекта ООУР Хидроинжењеринг, наручила израду студије Снабдевање водом града Крушевца која је завршена 1977. Студија је врло исцрпнo обрадила три варијанте будућег изворишта: воду из подземља потеза Кошеви-Глободер, хидроакумулацију Ћелије на реци Расини, чија се брана у том моменту градила, и потенцијалне мале акумулације на Срндаљској, Ломничкој и Петинској реци на северним падинама Великог Јастрепца. За извориште је одабрано језеро Ћелије с основним аргументом да је градња његове бране при крају.

Изградња Фабрике воде,односно Постројења за пречишћавање воде у Мајдеву почела је 1979., а завршена је 1982. године. Она је представљала последњу реч технике и била је у то време једна од најмодернијих ове врсте у земљи. Као што је у изградњи бране на језеру учествовало више извођача, тако је и у подизању Фабрике воде у Мајдеву било више учесника. Изградњом акумулационог језера и подизањем Фабрике воде створен је,не само моћан водосистем за дугорочно снабдевање водом Крушевца и околине, већ и сви техничко-технолошки предуслови за проширење водоводне и канализационе мреже.

PRETECA 1 Velika česma u Staroj čaršiji 10 PRETECA 9 Fab vode u Majdevu arhiva 1

Испуст и прелив бране Ћелије по пуштању у рад, архива и Фабрика воде у Мајдеву, архива

Водоводна мрежа је проширивана постепено , у складу са инвестиционим програмом. Пошто је обезбеђена довољна количина воде са акумулације, требало је прилагодити мрежни систем за несметану дистрибуцију. Тако је и направљен план дугорочног развоја градског система, изграђени резервоари, а изградња водоводне мреже се из године у годину знатно ширила.

На водоводну мрежу данас је прикључено је 31.847 прикључака. Дужина водоводне мреже је преко 900 km. 

PRETECA 9 Fab vode u Majdevu arhiva 2

Проширење мреже (60-е), архива

Пратите нас

Facebook

Instagram

Youtube

Информације

Телефон: 037 415-301
Факс: 037 415-314

Адреса: Душанова 46,
37000 Крушевац

E-mail: info@vodovodks.co.rs 

Електронски информатор о раду органа јавне власти